Јавна кухиња „Добротвор”

Иако је отварање јавне кухиње хуман и значајан догађај, не могу рећи да је и радостан, јер свједочи о стању социјалне потребе
међу грађанима.

Натпис на јавној кухињиДолазак у јавну кухињу је тежак корак у животу и направиће га само онај ко нема другог избора. Вјероватно не постоји ниједна особа на свијету која је поносна чињеницом да је корисник јавне кухиње.

Ако бих морао извршити категоризацију, потребе за јавном кухињом су карактеристичне за три специфична периода:

а) ратни – када је храна насушна потреба,
б) кратки послијератни – када је јавна кухиња премосница тешког бремена повратка и обнове, и
в) период организоване помоћи подручјима која су погођена елементарним непогодама када је неопходно припремати храну преживјелим у поплавама, земљотресу и сл.

Како су ратни и послијератни период одавно за нама а новоустановљена елементарна непогода звана социјална потреба траје више од ихи-хи година, без наговјештаја да ће јој ускоро бити крај, Јавна кухиња „Добротвор” је постала продукт
потребе и реалне ситуације међу члановима Друштва и грађанима.

На подручју Кантона Сарајево организоване су јавне (или народне) кухиње „Црвеног крста”, „Мерхамета”, „Каритаса”,  „Старог Града” и „Круха Светог Анте”. Љета господњег, 2016. године са радом је почела и Јавна кухиња Српског хуманитарног удружења „Добротвор“ из Сарајева. Иако је отварање јавне кухиње хуман и значајан догађај, не могу рећи да је и радостан јер свједочи о стању социјалне потребе међу грађанима.

По евиденцији центара за социјални рад Кантона Сарајево, наведене добротворне организације свакодневно припремају оброке за приближно 4.000 корисника. Сваки корисник кухиње има своју животну причу која га је испреплетеним путевима људске судбине довела до стања социјалне потребе. Ради се о лицима без икаквих примања, породицама које је ратни вихор оставио без игдје ичега, инвалидима, пензионерима али и људима које су дјеца заборавила и овоземаљског створитеља у виду оца и/или мајке препустила неким добротворним организацијама, проналазећи изговор за своје одрицање.

Јавне кухиње пружају помоћ свим корисницима, без обзира на разлог животне странпутице која га је довела до кухиње и вјерску и националну припадност. Без свечаних церемонија, без много
говоранције, без црвених врпци, јер им није ни мјесто ни прилика, али са много жеље да се помогне најугроженијим, подијељени су први оброци у Јавној кухињи „Добротвор”.

Разлози зашто до 2016. године при „Добротвору” није постојала кухиња су бројни, оправдани и неоправдани. Ако ћемо поштено, више неоправдани. Али како је добро дјело боље учинити икад него никад, овај пут нећу улазити у дубљу анализу тога.

Алекса Ћебић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *